|
NACIONALNI PARK
SRBIJA
OVO SU NEKI ODLOMCI IZ KNJIGE VEROVATNO JEDNOG OD NAJDUHOVITIJIH LJUDI
U NASOJ ZEMLJI. NJEGOVO IME I PREZIME NE ZNACI MNOGO, ALI AKO KAZEMO
DA JE TO MICKO IZ INDEXOVOG RADIO POZORISTA ONDA JE SVIMA JASNO O KOME
SE RADI.
MRKI ULIČNI PANDUR
(Mupus murius)
Mrki Ullični Pandur je svaštojed.
Ipak, uglavnom se ne usudjuje da lovi nekog krupnijeg Domaćeg
Kriminalca, kao što je Teški Mafijaš (Crimos mafiosus), jer je on
prevelik zalogaj za njega. Čak izbegava da se ustremi i na nešto
sitnijeg Ćelavca Običnog (Glavus obrianus). Tu i tamo skače na
Švercera Cigareta (Torbacus tobacus) ili, redje, na Markantnog Uličnog
Dilera (Devizus devizus devizus), koji mu je čak i neki dalji rodjak,
po ulici. Pošto od tog ulova ne može da nahrani čak ni sujetu, to ga
čini još mrkijim. Mrki Ulični Pandur se lako dresira za različite
zadatke: da donese
švercovanu robu, da se pritaji u žbunju i iskoči s uključenim radarom,
da vidi i najsitnije prekršaje, a da istovremeno ne vidi one
najkrupnije, itd. Dalji rodjak Mrkog Uličnog Pandura je Ležeći Ulični
Pandur (Mupus carterlupus). Mrki Ulični Pandur se posebno dresira da
lovi pojedine primerke ili
vrste. To su:
1. Promenljivi Student (Academus
meander) koji na ulici često traži promene (što mu i ime kaže). Tada
MUP koristi i pendrek.
2. Zapostavljeni Gradjanin (Trinaestus prasus), kada se okuplja na
ulici gladan plodova biljke Ustavna prava i slobode (Civilizatium
minimum), koji su mu neophodni da bi uopšte mogao da preživi kao
vrsta.
3. Goluzdravi Penzioner (Penzos vulgaris), i to sve tri vrste (Penzos
comunalis, Penzos militaris, Penzos apotekus), kome Mrki Ulični Pandur
uživa da naplati prelazak van pešackog prelaza kada se ovaj okupi na
ulici povodom kašnjenja Penzijice (Myzeria).
KORDON
(Cordonum batinarium)
Sasvim poseban organizam, sastavljen
od više Mrkih Uličnih Pandura povezanih u jedno. Na iste podražaje
reaguje potpuno drugačije nego Mrki Ulični Pandur - jedinka. Iako bi
se moglo očekivati da je to biće naprednije od jedinke, upravo je
suprotno. Naime, Kordon je na nižem
stupnju razvoja, nije u stanju da sam rasudjuje, niti je u stanju da
se samoorganizuje. Potpuno je zavisan od Komandira (Mrki Ulični Pandur
sa čvarcima). Logično je da tako jednostavan stvor kao što je Kordon
ima i jednostavnu funkciju. Ona se sastoji iz samo dva elementa -
stajanje i jurišanje. Stajanje obuhvata i sprečavanje, a jurišanje
podrazumeva i batinanje. Prosto k'o pasulj. Zato i funkcioniše.
SRPSKI BIZNISMEN
(Camionus avionus)
Lovi u mutnom. Leži na parama. Jede
po kafanama. Pije po kafićima. Ima ga svuda. Uvek je u "nevidjenoj
gužvi". Srpski Biznismen spada medju najprilagodljivije vrste u
Nacionalnom parku Srbija. I on i Pokvareni Političar (Smradus
bescrupulozus) vuku poreklo od istog pretka. To je Snalažljivi Srbin
(Srbianus flexibilia), vrsta koja je nastala i opstala na ovom
podneblju. Ako neko želi da Srpskog Biznismena izvuče iz jazbine,
dovoljno je da upotrebi stari srpsko-biznismenski mamac: da mu
podmetne žrtvu koja ima specifican miris. To je miris lakog posla, sa
minimalnim ulaganjima i enormnom zaradom za najkraćem moguće vreme.
Srpski Biznismen je svaštojed. U njegovoj jazbini se uvek mogu naći
maline, kafa, ulošci, zejtin, žvake, sapuni, ekseri, mleko u prahu,
rezana gradja, čokolade, toalet papir, lekovi, deterdžent, šećer i
dizel gorivo. Poneki primerak Srpskog Biznismena može da bude i veoma
opasan ukoliko primeti da neko drugi upada na njegovu Ekonomsku
teritoriju (Quotum contigentum). Tada počinje bespoštedna borba za
enormnu zaradu, koja se ponekad završava i onim najgorim što Srpskog
Biznismena može da snadje - carinjenjem. Srpski biznismen se lako
prepoznaje po karakterističnom zvuku Mobilnog
telefona (Zvndus nonstopus). Naime, što je melodija kojom Mobilni
zvoni nežnija, umilnija, to je Srpski Biznismen spremniji na sve.
Najoprezniji treba biti kada se začuje Betovenova "Fur Elise".
LUTKASTA SPONZORUSA
(Barbicaria lovans)
Jednostavan organizam. Pripada
grabljivicama. Ako već ne živi sa Domaćim Kriminalcem, onda živi za
onaj trenutak kada će se upoznati sa njim i potom ga ugrabiti, da bi
živela parazitski (s velikom količinom para). Gradjom tela lako
privlači pažnju kako Domaćeg Kriminalca, tako i drugih žitelja Parka.
Gradjom mozga teško da bilo koga može da privuče. Deli se na dve
grupe:
1. plavuše
2. namiguše (one koje nisu plavuše, pa moraju da budu aktivnije).
Plavuše se dele na:
prave (ili donje plavuše)
lažne (ili gornje plavuše).
GOLOGUZA PEVALJKA
(Vrisca dupetaria)
Veoma podseća na pticu i to ne na
jednu, nego na više njih: oblači se kao papagaj, šepuri se kao paun,
ima nokte kao orao i poseduje pileći mozak. Ipak od svih njih (kao i
od većine ostalih vrsta u Nacionalnom parku Srbija), ima skuplje
perje. Jedna od dve najvažnije sličnosti sa pticom je u tome što
povremeno pušta od sebe glas koji podseća na pevanje, po kome je,
ironijom sudbine, i dobila ime. Kažemo - podseća na pevanje, jer je to
u stvari pištanje u potrazi za hranom. Kao što ima raznih vrsta
pištanja, tako ima i raznih (pod)vrsta Gologuzih Pevaljki. Evo dve
osnovne:
1. Lažni Narodnjak (Pseudomelos turbofolcus)
2. Lažni Zabavnjak (Pseudopopus technodensus).
PROJEKAT/MATERIJAL
Zbog potrebe da pridoda dublje
značenje onome što radi (nabedjenost) koju je nasledila od Nabedjenog
Umetnika (Mrsus mudus), Gologuza Pevaljka lako poseže za teškim
recima. Otuda "novi projekat", "kvalitetan materijal", "timski rad",
"moja publika", "moje cenjene koleginice", "humanitarni koncert",
"uvek rado dolazim u vaš grad/selo/kafanu/emisiju", "hvala, od srca",
"sve vas puno, puno volim" itd. Najčešće korišćeni pojmovi su, ipak,
projekat i materijal. Gologuza
Pevaljka ne propušta da pomene svoj novi projekat, za koji je dugo i
pažljivo sakupljala materijal. Veoma vodi računa o tome da, ako je u
prethodnoj rečenici pomenula materijal, u sledećoj bude bar jedan
projekat. Ne beži ni od cele fraze materijal za novi projekat, a ako
proceni da i to nije
dovoljno, pomenuće i materijalni projekat ili projekat novog
materijala.
MAGOVI
(Magus magicus)
Magovi su bića koja se mogu videti
samo na Hipnoviziji i to svake večeri oko 19:30. Oni koriste
lepljivost Hipnovizije da bi ulovili sve one naivne žrtve kojima se za
Hipnoviziju zalepe oči, uši i mozak, pa ne mogu da ih odlepe. Veliki
su majstori da od svega naprave ništa, a da to predstave kao nešto. Da
govore nešto, što ne znači ništa, a da za to vreme pouzimaju sve. Da
obećaju
svašta, podele bonove za ponešto, a posle i za bonove teško da može da
se nadje išta. I nikom ništa. A za sve to, priznaćete, treba puno
magije.
HIPNOVIZIJA
(Ecranela hipnotica)
Halucinogena, lepljiva biljka,
rasprostranjena po čitavom Nacionalnom parku Srbija. Najradije se
hrani mozgom žrtve, koji prethodno dugotrajno i temeljno ispira.
NEPLAĆENI (ili Državni) LEKAR
(Primarius platus)
Podvrsta neplaćeni Lekar iz dana u
dan ima sve manje pripadnika, zbog fenomena sličnog kašnjenju
Penzijice (Penzijica - Myzeria, krzljava biljka zbog koje izumire
Goluždravi Penzioner), koji se zove kašnjenje Platice (Platica -
Smeyuria) - takodje izuzetno kržljava biljka, zbog čijeg
kašnjenja pored ove podvrste izumiru još neke vrste u Nacionalnom
parku Srbija, kao što su Prosvetni Jadnik i Zapostavljeni Gradjanin.
MITO
(Mitus)
Mito je biljka iz porodice Korupcija
(Coruptia), koja cveta u svim delovima Nacionalnog parka Srbija, a
čiji plodovi rastu i dozrevaju po torbama, gajbama, flašama, džepovima
i kovertama žrtava koje dolaze u jazbinu Podmitljivog Lekara, a koje
on vredno prikuplja i skladišti. To su,
dakle, neobični i različiti plodovi. Razlikujemo ih prema formi u
kojoj se pojavljuju, pa su tako
najpopularnije dve forme: Kovertirani Mito (Mitus covertus) i
Flaširani Mito (Mitus becrius).
Jedna je od retkih biljaka kojoj smeta sunčevo svetlo. Najbolje uspeva
u senci,u zamračenim delovima Nacionalnog parka Srbija. Tek u
poslednje vreme može se videti i na otvorenom, usred bela dana.
PROSVETNI JADNIK
(Profus yadibedus)
Je jedna od onih vrsta koje su
nastale mutacijom, i to od vrste Prosvetni Radnik (Profus
autoritetus), a usled intenzivnih klimatsko-socijalnih promena.
Problem je u tome što je Prosvetni jadnik vrsta koja još nije dovoljno
prilagodjena životu u Nacionalnom parku Srbija, a Prosvetni
Radnik je, kao vrsta, gotovo izumro. Kao što mu je i ime mutiralo iz
Radnika u Jadnika, kod njega
je, sledstveno tome, sve poremećeno: tako radni dan postaje jadni dan,
radna subota - jadna subota, radni vek - jadni vek, minuli rad -
minuli jad, broj radnih dana u godini - broj jadnih dana u godini.
UCESTVUJTE U
NAGRADNOJ IGRI
POSALJITE
SVOJ TEKST >>>
|
